Narodna imena. Maslinka, olika, oljika, uljenika, ulika.
Botaničke karakteristike. Maslina raste kao drvo sa stablom visokim do 10 metara. Listovi su kožasti, sa donje strane zbog malih ljuskica srebrnasti, a sa gornje plavičastozeleni. Cvetovi su beli i zvonasti u grozdastom obliku. Plod je maslina , a njena boja zavisi od vrste: zelena, smeđa, tamnocrvena, ljubičasta, crna.
Stanište. Ne podnosi veliku udaljenost od mora. Raste u obalnim područjima Sredozemlja.
Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se koriste listovi i plodovi masline.
Hemijski sastav. Masline su bogate uljima (50-80%), sadrže belančevine, pektine, šećere, vitamine B, C, E, soli kalijuma, fosfora, gvožđa, katehine, fenolkarbonske kiseline, pektin, saponine. U listovima ima organske kiseline, fitosterol, glukozide, smole, flavonoide, alkaloide, tanine, eterično ulje.
U sastav naših svih 100% prirodnih sapuna, ulazi maslonovo ulje! Maslinovo ulje je odlično sredstvo protiv isušivanja kože i protiv dermatita zahvaljujući svojim omekšavajućim svojstvima. 
Primena. Čaj od listova masline služi za snižavanje krvnog pritiska. Maslinovo ulje je lagan purgativ, pospešuje lučenje žuči, smiruje upalu želuca i tankog creva, pomaže u lečenju hemoroida koji krvare. Ulazi u sastav mnogih melema i masti za masiranje.
Način upotrebe. Čaj: jednu ili dve kašike suvih ili svežih listova i šolju vode kuvamo 5 minuta. Pije se po 2-3 šolje na dan pre ili za vreme jela. Tinktura: 50g osušenih listova prelijemo sa 100ml 70% etanola. 15-20 kapi uzimati 2-3 puta na dan. Ulje za masažu: u 100ml hladno presovanog maslinovog ulja natapamo jednu šaku osušenih biljaka kao što su ruzmarin, neven, gospina trava, lavanda, paprena metvica…
