Upala sinusa ili sinuzitis predstavlja zapaljenje sluzokože paranazalnih šupljina zbog neadekvatnog izlučivanja sekreta usled opstrukcije ulaza sinusa, infekcije ili alergije.
Najčešći faktori koji dovode do nastanka akutnog sinuzitisa su bakterije Streptococcus pneumoniae, Hemophilus influenzae i Moraxella catarhalis. Ređe se izoluju anaerobne bakterije: Streptococcus grupe A, Streptococcus aureus i gram-negativne bakterije.
Faktori iz spoljne sredine, pre svega štetni i toksični gasovi uključujući duvanski dim, doprinose pojavi sinuzitisa i prelasku u hroničnu bolest. Hronični sinuzitis može biti alergijski ili nastati kao posledica anatomskih izmena koje ometaju drenažu sinusa, a ređe se javlja zbog funkcijskih abnormalnosti mukocilijamog aparata (sistema sitnih dlačica koje svojim pokretima pospešuju izbacivanje nečistoća i sekreta iz disajnih puteva). Upala sinusa može biti povezana i sa bolestima donjih disajnih puteva.
Neki od simptoma koji prate sinuzitis su: povišena telesna temperatura, bol u predelu lica i čela (posebno na pritisak) koji se pogoršava pri naginjanju napred, pojačana sekrecija, zapušenost nosa i sl. Otečena sluznica nosa može zatvoriti otvor sinusa i sprečiti pravilnu ventilaciju i izjednačavanje pritiska u nosu i sinusima.
Zbog razlike u pritisku nastaje bol. Sinuzitis, ako se ne leči pravovremeno i adekvatno, može da zahvati očnu duplju, okolne kosti i centralni nervni sistem. U hroničnom sinuzitisu sekrecija se ispoljava slivanjem niz nosni deo ždrela. (izvor: www.wikipedia.org)
Recepti:
Jednu kašiku rastavića u 100 g vode kuvati 2-4 minute. Kad se ohladi, tu tekućinu hladnu usrkavamo u nos više puta dnevno.
Pred spavanje nastrugati jakog rena na ploču šporeta, prekriti se preko glave i udisati 5-10 minuta. Zatim leći pokrivenom glavom. Za dva dana boli nestaju. Dobro je leti nos ispirati morskom vodom.
