Narodna imena. Šparoga vrtna, beluš, kuka, pitoma šparoga, pitomi sparog, sparoga, šparog, vilina metla.
Botaničke karakteristike. Špargla je višegodišnja biljka sa drvenastim i jako razvijenim podankom koji je uglavnom vodoravan. Iz podanka izbija duboko i debelo korenje. U proleće iz podanka izbijaju jaki beli izdanci koji, izlaskom na dnevnu svetlost, belu boju menjaju u zelenu. Izdanci su pokriveni mesnatim ljuskama, a kad dostignu visinu od 20 do 25cm režu se i koriste kao povrće. Iz preostalih izdanaka raste stabljika dugačka i do 1,5 metara, koja se grana u male grančice, koje na sebi nose male, suve ljuskave listiće. Tek treće godine izdanci donose cvetove zelenkasto-bele boje. Plodovi su crvene bobice veličine graška.
Stanište. Špargla raste u prirodi duž čitavog primorja, a gaji se kao povrće u povrtnjacima.
Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se uzimaju izdanci u proleće,a podanak sa korenom u jesen.
Hemijski sastav. Koren sa podankom sadrži asparagin, saponin, karotin, vitamine B i C. Zreli plodovi sadrže šećer, trigliceride, kapsantin, fizamin, malo alkaloida.
Primena. Izdanci špargle koji se koriste kao povrće, pospešuju rad bubrežnih ćelija, a time i izlučivanje vode iz tela; osim toga koriste se i kao blago sredstvo za otvaranje. Izdanci špargle izvrsna su hrana za šećerne bolesnike i za one koji se oporavljaju nakon teže bolesti. Njeno seme se koristi za smirivanje želuca i povraćanja, a koren se koristi kao sredstvo za otvaranje.
Način upotrebe. Koriste se sveži izdanci, čaj od korena sa podankom i čaj od plodova.
