Narodna imena. Smokvinica, smokvenica, figovnik.
Botaničke karakteristike. Smokva je relativno nisko drvo sa jako razgranatom krošnjom. Starije grane su sive boje, a mlade tamnozelene. Listovi su naizmenični, veliki i nepravilno usečeni. Na mladim granama se pri dnu nalaze zalisci. Cvetovi smokve zatvoreni su omotačem kruškastog oblika. Od tog cveta posle nastaje sočni plod sa mnoštvom semenih koštica. Oplodnju vrše insekti u unutrašnjosti cvetnog omotača.
Stanište. Gaji se u području Sredozemnog mora.
Upotrebljivi delovi biljke. Za lek koristi se svež ili osušen plod.
Hemijski sastav. Plod sadrži šećer, pektine, organske kiseline, triterpenske saponine, vitamine C, B1, B2, A, E, PP. Listovi sadrže furokumarine, organske kiseline, eterično ulje, steroide, triterpenoide, flavonoide.
Primena. Plod smokve reguliše probavu. Kao čaj koristi se kod jakih prehlada. Mlečni sok smokve se koristi za lečenje rana.
Način upotrebe. Plodovi se koriste sveži, suvi, u obliku čaja.
