Konvencionalni antiperspiranti i dezodoransi sadrže različite sastojke za koja su istraživanja pokazala da mogu biti štetni za vaše zdravlje. Sledeći sastojci i studije pokazuju najzabrinjavajuće podatke do kojih se došlo dosadašnjim istraživanjima.
Aluminijum
(Aluminum chlorohydrate, ammonium aluminum sulfate, potassium aluminum sulfate, aluminum zirconium tetrachlorohydrex gly). Aluminijumska jedinjenja se koriste kako bi onemogućilo ispuštanje znoja preko pora. Aluminijum ostaje u telu i samim tim se vremenom akumulira (3). Neke studije su pokazale da aluminijum može doprineti nastanku Alchajmerove bolesti, iako definitvna veza nije ustanovljena. Međutim, “nedavni dokazi su doveli u vezu rak dojke sa antiperspirantima koji sadrže aluminijum“ (3). Jedna studija je pokazala vezu između ranijeg početka korišćenja i česte upotrebe antiperspiranata sa ranijom pojavom raka dojke (5).
Propilen glikol (Propylene Glycol)
Propilen glikol je prvobitno razvijen kao antifriz. U dezodoransima i antiperspirantima se koristi kao ovlaživač i za povećanje apsorpcije. Propilen glikol se pokazao kao iritantan za kožu i izazivač alergijskih reakcija, čak i u niskim koncentracijama od 2% (1). U nekim dezodoransima, čak i onim “prirodnim“, propilen glikol je prvi ili drugi sastojak.
Parabeni
Parabeni se koriste kao konzervansi u širokom spektru kozmetičkih i prehrambenih proizvoda. Pokazalo se da imaju estrogene efekte i sumnja se da narušavaju rad endokrinog sistema (2). Studije su pronašle parabene u tkivu kod raka dojke (4).
Triklosan (Triclosan)
Triklosan je antigljivična i antibakterijska hemikalija koja se koristi u mnogim proizvodima za ličnu higijenu, uključujući sapune i dezodoranse. Za triklosan je dokazano da remeti rad endokrinog sistema kod životinja, posebno da utiče na hormonsku funkciju štitne žlezde (6). Takođe je povezan sa polenskom groznicom i razvojem alergije (7). Pored toga, triklosan može da reaguje sa vodom iz česme i da tako nastane hloroform, tako da se smatra mogućim kancerogenom (8).
Probajte Herbalia 100% prirodne dezodoranse
Ukoliko se dvoumite između prirodnih i industrijskih dezodoransa, evo nekoliko razloga koji će vam pomoći da se opredelite.
Prirodni dezodoransi se smatraju boljim izborom u odnosu na industrijske
- Bez štetnih hemikalija: Većina prirodnih dezodoransa ne sadrži agresivne hemikalije poput aluminijuma, parabena, ftalata i sintetičkih mirisa koji se mogu naći u industrijskim dezodoransima. Ove hemikalije mogu izazvati iritacije kože i povezane zdravstvene probleme na duže staze.
- Manje iritacije kože: Prirodni sastojci poput kokosovog ulja, shea maslaca, soda bikarbone i esencijalnih ulja obično su blaži za kožu od agresivnih hemikalija koje se koriste u industrijskim dezodoransima. To znači da su prirodni dezodoransi pogodniji za osobe sa osetljivom kožom.
- Antibakterijska svojstva: Mnogi prirodni dezodoransi sadrže sastojke poput kokosovog ulja, čajevca i lavande koji imaju prirodna antibakterijska svojstva. Ovi sastojci pomažu u suzbijanju bakterija koje uzrokuju neprijatan miris tela, pružajući svežinu bez upotrebe agresivnih hemikalija.
- Manji ekološki uticaj: Proizvodnja prirodnih dezodoransa često koristi sastojke koji su ekološki prihvatljiviji i ne štete okolini kao što to čine neki sastojci u industrijskim dezodoransima. Takođe, pakovanja prirodnih dezodoransa često su reciklabilna i/ili biorazgradiva, što doprinosi smanjenju ekološkog uticaja.
- Dugotrajna svežina: Iako se možda čini da prirodni dezodoransi ne mogu pružiti istu dugotrajnu zaštitu kao industrijski dezodoransi, mnogi od njih imaju efikasnu formulu koja pruža dugotrajnu svežinu tokom dana. Ovo je posebno istinito za dezodoranse koji sadrže sastojke poput sode bikarbone ili aktivnog uglja.
Kada birate dezodorans, važno je razmotriti svoje potrebe, preferencije i reakcije vaše kože. Iako su prirodni dezodoransi često preferirani zbog svojih blagotvornih svojstava, važno je pronaći proizvod koji odgovara vašim individualnim potrebama i pruža vam svežinu i udobnost tokom celog dana.
Prirodna kozmetika je pravi izbor za tinejdžere, trudnice i sve sa osetljivom kožom.
Reference
1.“PROPYLENE GLYCOL || Skin Deep® Cosmetics Database | Environmental Working Group.“ EWG Home | Environmental Working Group. Environmental Working Group. Web. 02 Feb. 2012. <http://www.ewg.org/skindeep/ingredient.php?ingred06=705315>.
2.“PROPYLPARABEN || Skin Deep® Cosmetics Database | Environmental Working Group.“ EWG Home | Environmental Working Group. Environmental Working Group. Web. 02 Feb. 2012. <http://www.ewg.org/skindeep/ingredient/705335/PROPYLPARABEN/>.
3. Exley, C., LM Charles, L. Barr, C. Martin, A. Polwart, and PD Darbre. „Aluminium in Human Breast Tissue.“ PubMed.gov. J Inorg Biochem., 12 June 2007. Web. 02 Feb. 2012. <http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/17629949>.
4. Harvey PW, Everett DJ. Significance of the detection of esters of p-hydroxybenzoic acid (parabens) in human breast tumours. Journal of Applied Toxicology 2004; 24(1):1–4. [PubMed Abstract]
5.McGrathPub, KG. „An Earlier Age of Breast Cancer Diagnosis Related to More Frequent Use of Antiperspirants/deodorants and Underarm Shaving.“ PubMed.gov. National Center for Biotechnology Information, U.S. National Library of Medicine, Dec. 2003. Web. 02 Feb. 2012. <http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/14639125>.
6.Veldhoen, Nik, Rachel C. Skirrow, Heather Osachoff, Heidi Wigmore, David J. Clapson, Mark P. Gunderson, Graham Van Aggelen, and Caren C. Helbing. „The Bactericidal Agent Triclosan Modulates Thyroid Hormone-associated Gene Expression and Disrupts Postembryonic Anuran Development.“ Aquatic Toxicology 80.3 (2006): 217-27. Print.
7.Clayton EMR, Todd M, Dowd JB, Aiello AE, 2010 The Impact of Bisphenol A and Triclosan on Immune Parameters in the U.S. Population, NHANES 2003–2006. Environ Health Perspect 119(3): doi:10.1289/ehp.1002883
8.Formation of Chloroform and Chlorinated Organics by Free-Chlorine-Mediated Oxidation of Triclosan Krista L. Rule,Virginia R. Ebbett, and, and Peter J. Vikesland* Environmental Science & Technology 2005 39 (9), 3176-3185
