Narodna imena. Grohotuša, grčko sjeme, grčka detelina, kozji rog, prosenica, rožnjača.
Botaničke karakteristike. Piskavica je jednogodišnja zeljasta biljka do 60 cm visoka. Stabljika je uspravna, nerazgranata, listovi su trodelni, a cvetovi pojedinačni, žuti u pazušcima listova. Cveta ujunu i julu.U sabljastim 3-10 cm dugim mahunama, nalazi se 4-20 spljoštenih, jajolikih ili kockastih žutosmeđih semenki. Zrelo sjeme je jakog, aromatičnog mirisa, vrlo tvrdo, 3-4 mm dugo.
Stanište. Raste samoniklo na suvim proplancima, uglavnom iz tla krečnjačkog sastava. Uzgaja se kao lekovita i krmna biljka.
Upotrebljivi delovi biljke. Za lekovite svrhe koristi se seme i to samo spoljnje (iz mahune), koje je slično lanenom semenu.
Hemijski sastav. Sadrži sluzi, belančevine, trigliceride, eterično ulje, alkaloide, flavonoide, saponine, sterole, mineralne materije.
Primena. Piskavica reguliše šećer u krvi, čisti disajne i probavne organe od nagomilane sluzi, otvara apetit i leči hemoroide. Spolja u vidu obloga piskavica ublažava bolove kod gihta, neuralgije i išijasa, leči otečene žlezde, čireve na koži, otvorene rane i opetoktine. Seme piskavice deluje na izvlačenje gnoja, sprečava trovanje krvi i stvaranje divljeg mesa.
Način upotrebe. Koristi se kao čaj, kaša ili prah. Samleveno u prah je delotvornije .Čaj: jedna kašikica zdrobljenog ili samlevenog semena preliti čašom vrele vode. Pije se po 2-3 šoljice na dan. Kašasti oblozi: 50-100 grama mlevenih semenaka preliti sa 50-100 ml vode i mešati dok se ne dobije gusta kaša. Nanese se na lanenu ili pamučnu krpu i stavi na obolelo mesto. Mleveno seme: po jednu kašičicu mlevenog semena pomešanog sa marmeladom uzimati tri puta na dan.