Nega ruku uključuje i negu noktiju. Nokti su pločice koje se sastoje od orožnalih ćelija epiderma. Nokat raste iz korena, smeštenog u osnovi lože nokta. Sastav nokta i njegov spoljašnji izgled uglavnom zavise od hranljivih materija koje dolaze krvotokom do nokta i od uticaja nervnog sistema. Zdrav nokat raste oko 0,1 mm na dan, 3-4 puta manje od kose. Nokat se u potpunosti menja za 5 meseci. Ako se ne seče može dostići dužinu od 40 cm.
Zdravi nokti su tvrdi, glatki, ružičasti. Ako nokti postanu hrapavi, promene boju, lome se i postaju slojeviti, to može biti spoljašnja manifestacija metaboličkih promena u organizmu ili obolenja unutrašnjih organa. Ako su promene uporno prisutne treba se obratiti lekaru.
Prvo treba razumeti uzroke nastanka zadebljanja, hrapavosti, krhkosti i cepanje noktiju. Možda je to uticaj hemijskih sredstava, smole, rastvarača i boja, sa kojima se radi u prizvodnji, ili drugih sredstava kućne hemije ili je to rezultat dugotrajnog držanja ruku u vodi.
Žućkasta boja noktiju se može pojaviti kod korišćenja lošeg laka. Bele mrlje se pojavljuju kao rezultat trauma, kada u nokat prodiru mehurići vazduha. U slučaju upalnog procesa u loži nokta na površini nokta se mogu pojaviti poprečne ili uzdužne brazde.
Lepi nokti se smatraju divnim darom prirode, ali i ružni nokti, pravilnom i stalnom negom, mogu biti lepi. Kožicu koja raste na osnovi nokta treba čistiti koštanim čistačem za nokte. Ruke treba prethodno oprati toplom vodom da bi kožica bila meka. Površinu nokta treba polirati trljajući je unutrašnjom stranom kore od limuna.
Prljavštinu ispod nokata treba čistiti tupim priborom jer se sa oštrim može povrediti. Ako se spremate za rad u bašti zagrebite vrhovima prstiju komad sapuna da on uđe ispod nokata. Tada neće moći da uđe prljavština.
Najčešći nedostatak noktiju je njihova lomljivost. Jedan od uzroka lomljivosti je nedostatak vitamina A i D. Lomljivost može nastati od čestog pranja rublja, od upotrebe laka za nokte, od korišćenja acetona za skidanje laka.
