Narodna imena. Anita, dil, kopar, koper, kopra, kopr, kopric, mirodija, mirudija, sladki janež, smrdilj.
Botaničke karakteristike. To je jednogodišnja biljka sa tankim, vretenastim korenom. Stabljika je uspravna, okrugla, izbrazdana, šuplja, visine i do 120cm. Listovi su od 3 do 4 puta perasto razdeljeni. Donji listovi stabljike imaju šuplje peteljke, a gornji su sedeći. Na vrhu stabljike nalaze se sitni cvetovi, izrazito žute boje. Najveća koncentracija lekovitih i aromatičnih materija nalaze se u plodovima biljke, ali ima ih i u listovima i cvetovima.
Stanište. Raste u šumama i šikarama, po međama, od nižeg do brdskog regiona. Mirodija je poznata začinska mirisna biljka koja se gaji, a i sama se razmnožava po vrtovima.
Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se koristi zreo plod, ređe vrhovi grančica u cvetu.
Hemijski sastav. Plod sadrži eterično ulje, flavonoide, trigliceride, srebro i selen. List sadrži manje eteričnog ulja od ploda, a sadrži i flavonoide,
Primena. Mirodija je, pre svega, dobar, neškodljiv, jevtin i zbog toga svakom pristupačan začin. To je istovremeno i lek koji se vekovima uspešno koristi protiv gasova, nadimanja, teškoća u organima za varenje .
Način upotrebe. Domaćice stavljaju lišće mirođije u krastavce za zimu, u sosove i drugo, a plod se, na žalost, vrlo malo koristi, iako je plod lekovitiji od lišća. Pripremaju se sledeći čajevi: Za lečenje hemoroida (šuljeva): 10 g mirođije popariti sa 200g ključale vode i posle 2 sata u dvaput popiti pre spavanja. Istovremeno spraviti jak čaj: 25g mirođije popariti sa 250g ključale vode i posle 2 sata odliti, pa tim čajem se svako veče zapirati. i jedno i drugo vršiti u toku 6 uzastopnih dana. Pomaže kod štucanja: 4 kafene kašike semena mirođije ili 2 kafene kašike usitnjene biljke (sveže ili osušene) preliti sa 1/4 l prokuvane vode i ostaviti poklopljeno 3-4 minute. Procediti i nezaslađeno piti.
