Narodna imena. Divlja mirođija, janež kopar, morač, slatki janež, slatki januš, slatki kopar, slatki morač, koromač.
Botaničke karakteristike. Komorač je dvogodišnja biljka ili višegodišnja zeljasta biljka visoka 1-2 metra. Koren je vretenast i mesnat. Stabljika je uspravna, okrugla, gola, šuplja, modrozelene boje. Listovi su tri do četiri puta perasto deljeni, alistići poslednjeg reda su bičastog oblika. Cvetovi su sitni I sakupljeni u prilično velike složene štitove, čiji prečnik iznosi I do 15 cm. Kruničini listići su žute boje. Cveta u toku leta, a plodovi dozrevaju u jesen.
Stanište. Gaji se kao kulturrna biljka, ali se može naći i kao poludivlji u prirodi naročito u kamenjarima.
Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se skuplja koren, cela biljka u leto, a seme kad dozre.
Hemijski sastav. Sadrži eterično ulje (više od 60% anetola, 20% fenhana), trigliceride, belančevine. Sadrži selen.
Primena. Deluje antiseptički i zaustavlja crevne upale. Pospešuje izlučivanje crevnih gasova i mokraće, reguliše probavu i ublažava grčeve. Otklanja prehladu, leči bubrežne bolesti. Kod dojilja pojačava stvaranje mleka. Zaustavlja povraćanje i štucanje. Leči promuklost i upalu grla.
Način upotrebe. Upotrebljava se i kao začin. Čaj: kafenu kašiku usitnjene biljke preliti sa 200ml ključale vode. Ostaviti da ključa 5 min. Sud i ostaviti da stoji 10-15min.Čaj procediti i piti 2-3 šolje čaja dnevno posle jela. Umesto vode može se upotrebiti i mleko. Uzima se u obliku praška: jedna četvrtina kafene kašike posle jela. Komoračev čaj se može koristiti i za obloge.
