Narodna imena. Divlji kumin, kumin, kom, komin, kimin, kumin pitomi, pitomi kim, poljski kim.
Botaničke karakteristike. Kim je jednogodišnja ili dvogodišnja biljka, sa stablom visine do 150 cm. Listovi su dvojno ili trojno perasto deljeni, pri površini zemlje na dugim drškama, a na vrhu stabla sedeći. Cvetovi su sakupljeni u štitoliku cvast bele ili bledoružičaste boje. Plod je dvodelan, dužine do 7 mm i 1,2 mm širine. Na plodu se nalaze kanalići ispunjeni etarskim uljem. Miris semena jako je aromatičan.Koren ima ista, ali nešto blaže izražena svojstva mirisa i ukusa.
Stanište. Raste kao samonikla biljka na livadama. S obzirom na veliku potražnju gaji se kao kulturna biljka.
Upotrebljivi delovi biljke. Seme i koren.
Hemijski sastav. Sadrži eterično ulje (do 8,2%), trigliceride (do 22%), tanine, flavonoidi, belančevinaste materije. Sadrži selen.
Primena. Diuretik je, otklanja vetrove, smiruje grčeve, ojačava želudac, dezinfikuje creva, sluzokožu i kožu. Leči bubrege, deluje protiv kamenaca u bubrezima i bešici. Otklanja smetnje u želucu i polnim organima, pospešuje izlučivanje mleka, čisti sluz iz pluća, pospešuje periferni krvotok. Kim pojačava vid i sluh.
Način upotrebe. Koristi se kao začin i kao čaj. Čaj se može kuvati i sa mlekom I u tom slučaju je bolje iskorišćenje aktivnih materija.
