Emfizem pluća definiše se kao trajno uvećanje disajnih puteva, distalno od terminalnih bronhiola, koje nastaje dilatacijom vazdušnih prostora ili destrukcijom pregradnih zidova između alveola.
Emfizem pluća karakterišu oštećenja plućnog tkiva u osnovnoj jedinici pluća za razmenu gasova (acinus). Na osnovu lokalizacije morfoloških oštećenja u acinusu, razlikuju se dva oblika ovog oboljenja: panacinusni i centroacinusni emfizem. Veoma često oba tipa morfoloških oštećenja se uočavaju u istom plućnom krilu, s tim što može da preovladava jedan ili drugi tip.
Veliki broj lekara prihvata mišljenje da hronični bronhitis i emfizem pluća čine celinu (po nizu patofizioloških poremećaja koje zajedno prouzrokuju i uzajamnim patogenetskim vezama) i zajedno su poznati pod imenom hronična opstruktivna plućna bolest. Obično se prvo javlja bronhitis, a kasnije sa pogoršanjem stanja i emfizem.
Za nastanak emfizema značajno je više faktora rizika (pušenje, zagađenost vazduha, infekcije i genetički činioci). Duvanski dim je, van svake sumnje, primarni uzrok pojave emfizema pluća. Pušači imaju veću smrtnost, kao i veću prevalencu poremećaja plućne funkcije, respiratornih simptoma i svih oblika opstruktivne bolesti disajnih puteva.
Incidenca i mortalitet od emfizema u urbanim, industrijski razvijenim sredinama viši su nego u ruralnim. Egzacerbacije hroničnog bronhitisa povezane su sa većom zagađenošću vazduha sumpor-dioksidom i čvrstim česticama. Poslednjih godina poznat je i štetan uticaj zagađenosti vazduha u zatvorenom prostoru zbog prašine i upotrebe različitih čvrstih goriva za grejanje i kuvanje.
Osnovni funkcionalni poremećaji u hroničnom bronhitisu i emfizemu pluća su: poremećaj prolaznosti disajnih puteva, naduvenost pluća i poremećaj koncentrcije gasova u krvi.
Patofiziološki poremećaji su kašalj, iskašljavanje, „sviranje“ u grudima i dispnea. Dominantan klinički simptom u emfizemu pluća je osećaj nedostatka vazduha (dispnea), koji se javlja pri naporu. Obično ga prati veoma malo kašlja i oskudno iskašljavanje sluzavog ispljuvka. Do ovoga dolazi na više načina: zapušavanjem bronhija nagomilanom sluzi, zadebljavanjem sluznice, smanjenjem lumena bronha i sl.
Kao posledica poremećaja prolaznosti disajnih puteva, dolazi do „zarobljavanja“ vazduha u plućima, gubitka elastičnosti tkiva i naduvenosti. Bolesnik sa emfizemom često je mršav, asteničan. Najčešće sedi povijen unapred, ispruženih ruku, oslanja se na dlanove da bi fiksirao rameni pojas i omogućio da se leđni mišići koriste za efikasniji ekspirijum. Oni obično dišu kroz stisnute usne („pućenje usana“). (izvor: www.wikipedia.org)
Recepti:
Emfizem pluća, isto kao i srčana astma i oboljenja štitaste žlezde, koji su takođe praćeni gušenjem, pretežno nastaje zbog poremećaja rada jetre. Pritisak jetre nagore umnogome doprinosi oticanju bronhija, pluća i srca, te se ovi šire.
Zbog neprestanog pritiska jetre na osetljivu štitastu žlezdu, dolazi do patoloških promena na njoj. U ovakvom slučaju, ujutro treba piti jednu šolju čaja od prečice (Lycopodium clavatum), tokom dana četiri sata držati oblog od švedske grančice, a preko noći primeniti parni oblog od rastavića. Puna šaka rastavića stavi se u sito iznad ključale vode, pa se tako greje i razmekšava.
Umotana u povez, biljna kaša se stavi na obolelu jetru. Pritisak jetre će popustiti, te će postepeno prestati gušenje od kojeg bolesnik toliko strepi.
Uzeti u jednakim proporcijama koren omana, list nane, majčinu dušicu, list žalfije, list eukaliptusa. Jednu kašiku smese preliti jednom čašom vrele vode, ostaviti na toplom mestu, procediti. Piti po ¼ šolje 3 puta na dan.
Uzeti 2 dela rastavića, po 1edan deo gorocveta (Adonis vernalis), ploda kimai ploda morača.Jednu kašiku smese preliti čašom vrele vode,ostaviti da stoji, procediti.Piti po 1/3 čaše 3 puta na dan.
Uzeti 1 kašičicu cvetova krompira, preliti jednom čašom vrele vode. Natapati 1-2 sata, procediti I popiti u roku od dva sata, ili piti 30-40 minuta pre jela po pola čaše 3 puta na dan u toku jednog meseca.
