Narodna imena. Dragoljub divlji, kapucinka.
Botaničke karakteristike. Višegodišnja biljka koja se kod nas gaji kao jednogodišnja. Ima razgranat koren I stabljiku koja puže. Naraste do 1,5 m dužine. Listovi su naizmenični, gusto protkani žilama, sa dugom peteljkom. Cvetovi rastu na pojedinačnim drškama. Latice su narandžaste, crvene ili višebojne. Plod je trodelni tobolac.
Stanište. Gaji se kao ukrasna biljka, a raste i u svetlim bukovim šumama.
Upotrebljivi delovi biljke. Pošto cveta u junu i julu, upotrebljavaju se sveži listovi i cvet, a ponekad i zrelo seme. Lišće i cvet se skupljaju za vreme cvetanja, a plod u kasnu jesen, kada sazri.
Hemijski sastav. Sadrži sumporni heterozid glikotropaeolozid-zbog kojeg deluje
antibiotski, enzim mirozid, smolu, pektin, gumu, tanin, šećer i vitamin C.
Primena. Koristi se kod infekcija mokraćnih puteva i upale mokraćne bešike, kod hronične upale bubrega, kod infektivnog bronhitisa i infekcija organa za disanje posle gripe. Koristi se i za poboljšanje metabolizma i za suzbijanje nadutosti. Zbog sadržaja vitamina služi kao prolećna salata.
Način upotrebe. Salata: mlado lišće treba sitno iseckati, malo posoliti i dodati limunov sok. Sveži sok dragoljuba se koristi kod hroničnog katara bronhija.
