Narodna imena. Amelje, veska, visk, višce, lepak, mela, melina, melje, omela, omelj, himela, hmelina, hrastova imela.
Botaničke karakteristike. Bela imela je poluparazitska zimzelena biljka koja raste na granama raznog drveća. Ima oblik okruglastog grmića čije grančice su zelene, člankovito razgranjene i na njima se nalaze naspramni sedeći listovi žućkasto zelene boje. Listovi su kožasti, goli, duguljasto obrnuto jajasti, po rubu celi, 2-6 cm dugački i 1-2 cm široki. Cvetovi su jednopolni, žućkasto zeleni. Biljka je dvodomna. Plod je bela okrugla bobica. Pun je lepljivog soka i sadrži nekoliko crnih semenki.
Stanište. Živi na raznom belogoričnom i crnogoričnom drveću.
Upotrebljivi delovi biljke. Cela biljka.
Hemijski sastav. Sadrži lektin, polipeptide, flavonoide, lignine, biogene amide.
Primena. Koristi se protiv histeričnih napada, za srčane tegobe, za regulisanje krvnog pritiska, zaustavlja krvarenje iz nosa, protiv zakrečenja krvnih sudova, vrtoglavice i grčeva, kod poremećaja hormonalnog sistema, hroničnog poremećaja metabolizma, dijabetesa. Pospešuje rad citavog limfnog sistema. Otklanja tegobe vezane za klimaks: aritmija, lupanje srca, valunzi, strah, gušenje. Deluje preventivno protiv šloga. Pripisuju joj antitumorski i antikancerogeni učinak.
Način upotrebe. Pripremanje čaja: čaj od imele priprema se samo hladnim natapanjem. Jedna puna mala kašika imele ostavi se preko noći u četvrt litre hladne vode. Ujutro se malo ugreje i procedi. Ako vam je potrebna veća dnevna količina, čaj čuvajte u termos-boci koju ste isprali vrućom vodom, ili ga ugrejte u drugoj posudi sa vodom. Sveži sok: operite sveže listove i stabljike i još vlažne ih iscedite u sokovniku. Spravljanje melema: sveže bele bobice imele pomešajte sa hladnom svinjskom mašću (kod promrzlina melem upotrebiti spolja).
